Kognitivno poslovanje u službi ubrzane digitalne transformacije

Povremeno, podignem pogled iznad ekrana laptopa i odlutam negde u prazninu, jednostavno, na minut dva odmaram mozak od hiljada informacija koje mi dnevno prolaze ispred očiju. Bilo da je posao, društvene mreže, ili razmišljanje o obavezama iz rasporeda za taj dan, imam utisak da polako gubim konce i čini se, sve manje znam šta radim. Jednostavno, kompjuter je prerastao mogućnosti mog svakodnevnog intelektualnog naprezanja, plasira mi mnogo informacija i sve više razmišljam o tome gde vodi sve ovo, sva ta silna digitalizacija sveta.

Svesni smo da svet postaje prezagušen nebitnim ili manje bitnim informacijama i podacima a tek smo zapravo na početku pretvaranja sveta iz analogni u digitalni. Tek negde na 15% posla. Ogromne količine informacija se svakodnevno stvaraju u svim oblastima napretka ove civilizacije koja čini mi se, uopšte nije imala plan pre samo 10 ili 20 godina, šta da radi sa milijardama novih podataka svakog dana. Razmislite samo na čas, koliko ste puta samo u poslednjih nekoliko dana tražili neke stvari i pojmove u Google ili Bing pretrazi? Mislim da sam ja samo danas vršio dvadesetak pretraga. Ako svako ko danas aktivno koristi internet svakog dana (a to je oko 2 milijarde ljudi na planeti), danas izvrši samo pet pretraga, to znači da je izvršeno najmanje 10 milijardi pretraga. I sada se povrh svega postavlja pitanje: koliko su pronađeni rezultati relevantni?

Čak i kada mislite da se vaša pretraga završila uspešno, da li se zapitate da li ste samo zagrebali vrh ledenog brega informacija i da li biste, da ste kopali dublje i duže, mnogo duže, dobili još bolje rezultate? Verujem da ste sada svesni koliko je to važno kompanijama koje svakodnevno koriste trilione informacija i obrađuju ih kroz hiljade procesora svojih servera, koristeći isto toliko radnih sati svojih inžinjera koji prave nove i nove algoritme da bi došli pre konkurencije do prave informacije koja je danas vrednija od zlata i nafte zajedno. Zato je nekolicina IT kompanija danas na svetskim berzama vrednija od pola država sveta, a da ne pričamo o tome koliko su vrednije od tradicionalnih kompanija koje vuku korene iz samog početka industrijske revolucije dvadesetog veka.

Kuda nas vodi sve ovo i kako da se bolje organizujemo?

Da li me ova tema do sada nije zanimala ili tek nisam imao potrebe da razmišljam o njoj, rešio sam da malo pogledam šta se radi u IT svetu na ovom planu i da li je neko već pronašao neko rešenje za prenatrpanost informacijama, te kako ih pravilno obraditi i usmeriti na najbolji način, uz što manji utrošak resursa i za što manje vremena.

Ono što sam pronašao su uglavnom specijalizovani sistemi  za pojedine oblasti, mada većina izgleda nedovršeno i čini mi se još uvek nisu na najboljem putu do konačnog cilja. Za procesuiranje i prepoznavanje slika tu je Google Image Search kao široko dostupan servis, i nešto standardizovaniji WDC’s AlchemyVision. Sa druge strane, Stanfordov CoreNLP je usavršio procesiranje jezika, a za savetodavne funkcionalnosti su za sada na nižem stupnju razvoja rešenja iz IPSoft i Kasista, a na višem, odnosno najnaprednijem nivou je za sada Watson sistem iz svetskog giganta – kompanije IBM. Upravo ovo poslednje me je najviše zainteresovalo jer obuhvata veliki broj oblasti u kojima može da se upotrebi. Ono što je trenutno najaktuelnije jesu chatbotovi koje koristi veliki broj kompanija na društvenim mrežama (niste ni svesni koliko), ali takođe i virtualni asistent pri traženju najboljih rešenja u medicini gde je Watson postigao neverovatne rezultate u obradi podataka pacijenata, dijagnostici bolesti i nalaženju podataka koji hirurzima, recimo, pomažu u donošenju presudnih odluka bitnih po zdravlje, ili čak i život pacijenta:

On može da na osnovu slike tkiva, zahvaljujući ogromnoj bazi koju je „pročitao”, sa velikom pouzdanošću otkrije tumor. Primer upotrebe bi bio u regijama u kojima se događa da postoji jedan lekar na 2.000 pacijenata, koji često mogu biti udaljeni. Zatim u obrazovanju može da dođe do optimalnih, prilagođenih nastavnih programa, a u naučnim istraživanjima može da povezuje koncepte iz naučnih radova i daje preporuke koje mogu znatno da ubrzaju put do novih otkrića (Aleksandar Debelić, konsultant za kognitivne tehnologije u IBM u interjvuu Politici).

Rekao bi neko, “Gde je svet a gde smo mi.” Pa ovako, dobra vest je da i ne zaostajemo za svetom u ovoj oblasti jer je, recimo pomenuti IBM sa svojim Watson rešenjem, već godinama prisutan u Srbiji i regionu. Još jedan dokaz da su naši stručnjaci cenjeni i da se implementacija kognitivnih servisa mora istovremeno i ravnomerno implementirati širom sveta, kako u velikim kompanijama i sistemima, tako i srednjim i malim preduzećima, ali čak i u startup-ovima.

Optimizacija poslovanja velikih sistema, kognitivne banke, praćenje navika korisnika, kupaca i sistema prodaje, jesu još jedan segment u kojima već sada, primenom ovih kognitivnih sistema, upotrebna vrednost vaše kompanije dobija na ubrzanom rastu i prednosti na konkurencijom. Velika prednost pravilne, brze upotrebe i obrade informacija je ključ koji nas vodi do uspeha u poslovnom okruženju, ali takođe i ka organizovanijem digitalnom svetu, bilijardama podataka koji se pretvaraju u digitalne informacije i pomažu nam u svakodnevnom životu i poslu. Manje-više, sistemi kao što je IBM-ov Watson bi trebali biti ključ za digitalnu transformaciju u budućnosti.

Na šta se fokusirati? Koje korake preduzeti? Kako komunicirati? Ovo su pitanja sa kojima morate početi svoj put ka kognitivnoj transformaciji vašeg biznisa. Budućnost zahteva promene a one podrazumevaju ekspertizu profesionalaca iz mašinskog učenja, napredne analitike i data science stručnjake. Sve ovo je sadržano u iskustvima koja već godinama skupljaju sistemi poput Watsona i koji su u ovom trenutku najsavršeniji način da dođete do rezultata jer imaju već neverovatan broj informacija pohranjenih u svojim sistemima, a napredni algoritmi vam pomažu da dobijete najbrže rezultate i najtačnije moguće analize.

“Reč je konceptu kognitivnog računarstva u kojem je globalni gigant pionir. Najpoznatiji izdanak kognitivnog računarstva je svakako superračunar Watson koji je od fizičkog uređaja evoluirao u grupu servisa oblaku, koji su jednostavno dostupni i stalno se unapređuju zahvaljujući sposobnosti da uče. Taj sistem nema za svrhu da zameni čoveka, već da mu pomogne,” (Nataša Sekulić, direktorka u kancelariji kompanije IBM Beogradu).

I zaista, kognitivni računari i sistemi koji svoje znanje sami nadograđuju, nisu tu da nam oduzimaju budućnost i poslove, već predstavljaju neophodnu sponu u digitalnoj transformaciji koja od mašine i čoveka pravi dobitnu kombinaciju, posve humanu i jedinu koja nam može obezbediti budućnost kakvu smo nametnuli kao imperativ u naprednom okruženju i održivim poslovnim sistemima.

Još jedna potvrda da naš region nije van svetskih tokova, već upravo u središtu zbivanja, potvrđuje i izbor lokacije za Watson SEE Summit 2017 koji će se održati u Opatiji 13-14. septembra. Kompanija IBM je na ovaj način pokazala da računa u budućnosti i na stručnjake iz naše i okolnih zemalja, a ako ste zainteresovani da čujete neke od navećih svetskih imena u ovoj oblasti, odmah popunite registracionu formu jer je interesovanje za ovaj skup ogromno.

Ako vas interesuje kako sve to izgleda kroz vizualni prikaz, ova animacija ispod vam može biti od velike pomoći. Pogledajte video i ostavite svoje mišljenje u komentarima ispod.

 

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *