Biciklističke kacige – trebaju li nam?

Dugo se već vodi polemika trebaju li nam biciklističke kacige ili ne. Ne samo kod nas, već i u Evropi. Kacige jesu zaštitno sredstvo i uglavnom se koriste za sportska takmičenja u kojima učesnici najčešće voze prilično velikim brzinama na otvorenom, asfaltnom putu (i do 80 km/h), ili na mountain bike stazama koje su opasne zbog brzina na nizbrdicama, ali i zbog neravnog i često kamenitog terena.

Opet, sa druge strane, kada govorimo o rekreativnom biciklizmu gde je prosečna brzina u vožnji oko 25 km/h, i u gradskoj vožnji gde se kreće oko 15 km/h, kaciga svakako nije neophodna. Šta više, jedan od glavnih razloga zašto se biciklistička udruženja širom Evrope suprotstavljaju uvođenju obaveznog nošenja kacige, jeste i validan argument da ta obaveza građane odbija od biciklanja, što su pokazala mnogobrojna istraživanja.

Ono što bi trebao biti dobar pravac razmišljanja, jeste da se u bicikistički najrazvijenijim zemljama, Danskoj i biciklističke kacige broj povredaHolandiji, potpuno odustalo od namere da se uvede obaveza nošenja kacige za bicikliste. Naime, sva istraživanja su pokazala da je procenat povreda glave u gradskim uslovima vožnje prilično zanemarljiv u odnosu na to koliko bi ova obaveza uticala na smanjenje broja osoba koje voze ovo prevozno sredstvo.

U slučaju obaveze nošenja biciklističke kacige, ove zemlje bi se suočile sa padom broja biciklista, što bi direktno uticalo i na veći broj nesreća u kojima su oni i žrtve. Ovo proizilazi iz drugih istraživanja koja pokazuju da u sredinama gde se broj vožnji biciklom povećava, broj nesreća se istom stopom smanjuje, a tamo gde broj biciklista opada, broj nesreća se povećava.

Svakako, kada govorimo o ovoj temi, moramo imati na umu i da nikome nije zabranjeno da kacigu nosi, naročito ako se tako oseća bezbednije.

Sa druge strane, veliki pobornici uvođenja obaveze nošenja kacige su upravo državne strukture koje se u ovu materiju slabo ili skoro uopšte ne razumeju. Kacige biciklistima ne nameću sami biciklisti, već oni koji se na posao voze automobilom, a na bicikl sednu 10 puta godišnj, obično vikendom i to rekreativno 10 -15 kilometara. Usuđujem se da sa sigurnošću kažem da 90% njih na bicikl nije selo i po nekoliko godina. Ipak, misle da su bogom dani, da se razumeju u sve pa i u to da su nama kacige neophodne.

biciklističke kacige ne povećavaju bezbednostBitno je napomenuti još jednu činjenicu: vozačima automobila, iz njihove perspektive, biciklista sa kacigom odaje izgled osobe koja je zaštićena, i samim tim u obilaženje kreću sa manje opreza, kreću kasnije, vraćaju se iz preticanja ranije, i što je najbitnije – na manjoj razdaljini. Kada vide biciklistu bez kacige, zaobilaze ga u većem luku i na najmanje metar razdaljine. Po nekoliko istraživanja u zemljama Zapadne Evrope, utvrđeno je da biciklistkinje i bicikliste koji nose kacigu. vozači automobila zaobilaze na, u proseku, 70 santimetara, dok one koji ne nose kacigu, zaobilaze na metar ili više.

Treba napomenuti i da su biciklisti koji ne nose kacigu oprezniji i savesniji u saobraćaju jer preduzimaju manje rizičnih radnji i voze manjom brzinom od onih koji nose kacige.

Ako pogledamo mapu ispod, videćemo da najveći broj zemalja nema obavezu nošenja kaciga za bicikliste, jedan manji broj propisuje obavezu nošenja za maloletna lica, dok samo mali broj država ima potpunu obavezu nošenja za sve uzraste.

Biciklističke kacige i obaveza nošenja u svetu

Na donjoj mapi vidimo da je broj biciklista na ulicama opao u svim državama gde se na bilo koji način propisuje obaveza nošenja biciklističke kacige.

Holanđani se više povređuju kada nose kacige

Prema istraživanju holandske vlade, samo 0,5% populacije ove zemlje nosi kacigu u biciklističkoj vožnji. Kada su povrede u pitanju, 13,3% povređenih je nosilo kacigu kada je došlo do ozlede. Od ukupnog broja povređenih koji su nosili kacigu, 50% njh je vozilo brzinsku biciklističku trku a 46% njih mountain bike trku. U normalnoj gradskoj vožnji povreda gotovo i da nema. Ovo nas dovodi do zaključka da je biciklanje koje ne podrazumeva takmičarske aktivnosti, na veoma visokom nivou, kada je bezbednost učesnika u saobraćaju u pitanju.

Biciklistička kaciga humor

U državi Ontario, Kanada, godišnje učešće pešaka koji podlegnu povredama glave nakon udarca motornog vozila, kreće se oko 50%. Kada su u pitanju biciklisti, u istim okolnostima, broj poginulih usred povrede glave je samo 2%

Ovo nas dovodi do zaključka da bi pešacima trebalo propisati obavezu nošenja kacige, a ne biciklistima.

Suvišno je pričati o tome i koliko je vozača motornih vozila koji izgube život usled povreda glave u saobraćajnim nesrećama. Njima bi u tom slučaju trebalo zabraniti i da se uhvate za kvaku automobila pre nego stave kacigu. Zar ne?

Kad ste već tu, pogledajte i predavanje Mikael Colville-Andersena, poznatijeg i kao biciklistički ambasador Kopenhagena, sa TEDx konferencije na temu “Zašto ne bismo trebali da biciklamo sa kacigom,” biće vam puno toga jasnije.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *