Zašto su nam potrebni biciklistički koridori?

Čitam u prekjučerašnjem članku na portalu Novosti, da Uprava grada Beograda planira da do 2021. godine, na postojećih 83 kilometra biciklističkih staza i traka, izgradi još cirka 119 km. Od toga, oko 90 km se planira kroz postojeću uličnu mrežu, koja je do sada bila namenjena primarno za kretanje motornih vozila.

– Нових 29 километара градиће се када буду реконструисане Рузвелтова, Француска, Нова дунавска, као и улице које ће се градити у оквиру пројекта “Београд на води”, за “Новости” прича градски менаџер Горан Весић.

Prva stvar, ovo priča Vesić. A kad priča Vesić ja to uvek uzimam sa velikom rezervom. Već je pompezno najavljivao rekonstrukciju Ruzveltove za 2015, a zatim i za 2016. Kako vidimo, od rekonstrukcije za sada nema ništa.

Mada i sama Ruzveltova, koja je, ruku na srce važan biciklistički koridor, bez povezivanja sa okolnim saobraćajnicama iz koje se nastavlja, nema neku veliku vrednost. Interesantno je videti kakav je generalni plan ove saobraćajnice i kako će grad celu operaciju izvesti pošto već mnogi sumnjaju da ćemo dobiti situaciju identičnu onoj nakon rekonstrukcije ulice Vojvode Stepe..

Главни град имаће систем јавних паркиралишта. Концепт овог система је да сви заинтересовани грађани могу брзо и јефтино да изнајме бицикл, за краћа путовања у урбаном подручју.

– Првих 30 минута биће бесплатно. Коришћењем двоточкаша, стварамо алтернативу коришћењу јавног превоза или коришћењу аутомобила. Тиме смањујемо загушење саобраћаја, смањује се бука и загађење ваздуха – закључује Весић.

Ovaj potez jako pozdravljam. Iznajmljivanje po sistemu javnih bicikala je dobra stvar i trebala bi da poveća vidljivost i prisustvo dvotočkaša na ulicama Beograda, što će doprineti usporavanju automobilskog saobraćaja ali i većoj bezbednosti biciklista, generalno (kroz uvećanje broja komutera). Sledeći logičan korak koji očekujem od građana je privikavanje na vožnju u saobraćaju, a zatim i lakšu odluku da se kupi sopstveni bicikl.

cikliranje beograd
Cikliranje – jedan od neuspešnih projekata uvođenja javnog bicikla u Beogradu (2010)

Ipak, biće potrebno i dodatno vršiti pravilnu, pozitivnu propagandu kojom će se popularizovati ovaj vid korišćenja prevoza u gradu.

– Првих 30 минута биће бесплатно. Коришћењем двоточкаша, стварамо алтернативу коришћењу јавног превоза или коришћењу аутомобила. Тиме смањујемо загушење саобраћаја, смањује се бука и загађење ваздуха – закључује Весић.

“… stvaramo alternativu korišćenju javnog prevoza (pogrešno) ili korišćenju automobila (ispravno).”

Vesić ( a i ostali u ovoj i bilo kojoj budućoj gradskoj vlasti), mora shvatiti da je primarni cilj populacije bicikla kao gradskog prevoznog sredstva, ne izvući postojeće korisnike iz javnog prevoza (mada bi im to bilo mnogo bolje zbog zdravlja), već sugrađane koji koriste automobil kao primarno sredstvo prevoza.

U cilju ovoga bi bilo dobro i uvesti i dodatnu akcizu na gorivo koja bi služila isključivo za razvoj, poboljšanje i uvođenje sistema besplatnog javnog prevoza, kao i ulaganja u dodatnu biciklističku infrastrukturu.

SMARTPLAN

Sadašnji gradski arhitekta Milutin Folić, zajedno sa Ognjen-Petrom Todorovićem (interesantno ime), izradio je tzv. Smartplan, kojim je predviđeno 150 stanica javnih bicikala u prestonici:

По граду ће се поставити велики екрани, преко којих ће возачи лакше моћи да се оријентишу у простору. Пројектом је предвиђена и апликација за “смарт” уређаје.

Iskreno, smart aplikacija za pametne telefone je neophodna za dobru organizaciju mreže javnih bicikala ali mi ovo sa velikim ekranima zaista nije jasno. Šta više, deluje jako bespotrebno. Plašim se da će dodatno dovesti do vizualnog zagađenja grada i predlažem odmah da se umesto njih zasadi drveće. Bar neka korist.

Процена је да ће ширење бициклистичке мреже градску касу коштати око шест милиона евра за десет година. Највећи део новца би се потрошио у иницијалној години за изградњу путне мреже.

Ok, šest miliona eura je ok cifra ali ne za narednih deset godina. Za pet godina je to najmanja neophodna suma ako neko ozbiljno razmišlja o pravljenju primarne mreže biciklističkih saobraćajnica, a u drugih pet još najmanje 50% od te cifre kako bi se zaokružio veći deo te priče

Kritična masa novembar 2016
Kritična masa, novembar 2016 (Photo credit – Bogdan Spasojević)

Zašto mislim da je to minimum? Zato što od samog početka treba ići na pravljenje što većeg broja međusobno povezanih biciklističkih staza, nezavisnih od kolovoza i trotoara. Praktično to bili biciklistički koridori koji bi presecali grad u više pravaca, povezujući pritom periferna naselja sa ukrštanjima u centru grada. Ostale gradske ulice, uglavnom zbog nedostatka širine, mogle bi dobiti biciklističke trake koje bi obavezno bile ofarbane crvenom ili plavom bojom.

Ovi biciklistički koridori su neophodni ako mislimo da povećamo broj aktivnih biciklista koji ovo prevozno sredstvo koriste kao glavno, kojim idu na posao i obavljaju poslove u centru grada. Centar grada koji je primarno administrativni, bi morao biti rasterećen od putničkih vozila, i njime bi se kretala vozila javnog prevoza, dostavna i taksi vozila. Naravno, bicikl bi imao važno mesto u ovoj hijerarhiji jer sistem javnih bicikala samo u tom slučaju može zaživeti u željenom obimu.

Već godinama se obećava izrada biciklističke staze od Rakovice do Ade, nadam se i jednoj iz pravca smederevskog puta (Ustaničkom ili Bulevarom) i takođe odavno planiranom sa Višnjice, Mirijeva i Karaburme i dalje ka centru Bulevarom Despota Stefana.

Još jednom, biciklistički koridori, naročito preko mostova (Brankov, ona trenutno zatvorena strana i Pančevački most) koji moraju doživeti ozbiljnu rekonstrukciju, su apsolutno neophodni, jer jedino oni mogu privući veliki broj građana kojima bi na taj način bilo omogućeno da neometano dođu u centar, ili na posao u bilo koji deo grada.

Biciklisti na Pančevačkom mostu
Photo credit: Bogdan Spasojević

4 Comments

  1. 09/12/2016
    Reply

    Dobro je da neko skreće pažnju koliko su koridori bitni, pored toga što će biciklistima biti lakše, biće lakše i autoprevoznicima kad su putnici ‘razdvojeni’

  2. stonexman
    09/12/2016
    Reply

    Svima bi nam bilo lakše. I bezbednije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *