Zima, zima, e pa šta je

Stigla je zima a ostali su malobrojni biciklisti na ulicama grada. Rekreativci su svoje bicikle konzervirali i one su već u dubokom zimskom snu. Ipak, za bicikl je najbolje da se vozi, da se točkovi okreću i zimi. Ne samo za bicikl već je dobro i za zdravlje onoga koji pedale okreće.

Veliki broj ljudi pita za savet šta da radi sa biciklom preko zime i jedini odgovor koji im dajem je – vozi ga. Naročito ovih dana kada je vazduh suv, nema padavina a i vetra i oblaka je malo. Obucite se prikladno, onako kako se oblačite za kraću šetnju i pedalajte. Nemojte se previše oblačiti jer se telo dovoljno ugreje već posle kilometar – dva i može doći do znojenja, naročito ako vozite brže ili desetak sekundi nakon stajanja.

Obavezno nosite rukavice i tanku kapu. Napominjem ovo tanku, jer je pri fizičoj aktivnosti glava jako podložna znojenju i ako stavite toplu, debelu kapu, brzo ćete se oznojiti. Rukavice po potrebi ali nije na odmet da budu što toplije jer su ruke i prsti neaktivni a jako podložni smrzavanju.

Ideja za ovaj post nije da vam dam savete oko sportske vožnje, van gradskih uslova, već preporuka da vozite po naselju, gradu, ulicama (ne trotoarima), lagane zimske vožnje koje su odlične za podizanje imuniteta uz malo napora. Verujte mi na reč da se poslednjih 5 godina praktično nisam ni prehladio a kamoli razboleo, sve zahvaljujući samo laganim zimskim vožnjama po gradu i povremeno do Ade Ciganlije na jedan krug.

Elem, nemojte stavljati bicikl u zimski san, bicikl je da se vozi. Idite na posao njime, kada god su iole normalni uslovi, a pod njima podrazumevam da nije jak vetar ili su neke padavine u pitanju. Ako ostvarite 10 vožnji od po 15 kilometara u zimskim uslovima mesečno, to je čitavih 150 km, što je sasvim dovoljno da ostanete u formi i budete zdravi.

Naravno, gde ima biciklističkih staza, vozite njima, a gde ih nema, onda ulicom gde vam je i prirodno mesto jer bicikl je vozilo i deo je saobraćaja. Ako vozite noću, OBAVEZNO se dobro osvetlite, odnosno vozite sa uključenim prednjim belim i zadnjim crvenim trepćućim svetlom.

 

2 Comments

  1. Vera Bulić
    03/12/2016
    Reply

    volim ove, jako jednostavne priče, a toliko konkretne. 🙂 pedalanje biciklom je toliko dobra svakodnevna droga, a upravo kao što si rekao nekako svi izgubimo empatiju jedni za drugima tj. apsolutno ne poznajemo osnovna pravila saobraćaja i kultuure naravno (smo balkanci ili ne) 😀
    Banja Luka nažalost ima tračavih 8km biciklističke staze i sramota me uopšte to navoditi kao statističku činjenicu jednog “grada”. Želim da kažem da je broj neugodnih situacija tokom vožnje krajnje upitan po fizičko zdravlje i pješaka i biciklista. Trotoar stvarno nikako nije mjesto za bicikliste .
    Naravno, Auti su kod nas ipak tretirani kao počasni stanovnici. jbga. Grad po mjeri mašina. #welcometobosnia

  2. stonexman
    04/12/2016
    Reply

    Tako je to, manje više, i kod nas u Beogradu. Ipak, borimo se, pravimo akcije, pišemo podneske i prijave, vršimo pritisak preko drušrvenij mreža i medija. Ako se mi ne organizujemo i ne borimo za bolje uslove, vlast to neće raditi sama sebi. Zato, samo borba, i to bez prestanka. Glavu gore, Vera 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *